• Mangan (Mn)
    2554.938
    Mn
  • Jonski oblik
    Mangan (Mn) ionic formula image
  • Anjon/Katjon
    Mn2+
  • Mangan (Mn) influance image
    List
  • Mangan (Mn) origin image
    Izvor: Vulkanska masa
  • Mangan (Mn) mobility image
    4–6mm oko korena

Mangan

(Mn)

Ovo je mikroelement koji treba poznavati, kako zbog performansi tako i zbog načina na koji funkcioniše. Za razliku od drugih elemenata, kada su uslovi rasta optimalni, uključivanje mangana ima negativan uticaj na rast kultura. U pravilno provetrenim i optimalno vlažnim zemljištima, privremeno se "prebacuje" na manje dostupni oblik, i to u trenutku kada je biljkama najviše potreban. Zbog toga je važno razmotriti interakcije „zemljište-klima“. Potrebno je izvršiti procenu rizika od nedostatka i eventualno intervenisati, folijarno, radi ublaživanja negativnih efekata.
Mn
Biljka
Biljka
Tlo
Tlo
Kulture
Kulture
Poreklo
Poreklo
Ključne stavke
Ključne stavke
METABOLIZAM:
Mangan je uključen u smanjenje nitrata i sintezu aminokiselina u izgradnji proteina. Njegov nedostatak uvek dovodi do nedostataka u razvoju, u ovom slučaju nedostatka suve materije, a samim tim i gubitka prinosa. Ima ključnu ulogu u sintezi hlorofila, te se usled nedostatka ovog elementa može razviti hloroza između nerava mladih listova. Mangan, zajedno sa azotom i magnezijumom, može biti odlučujući faktor prinosa većine kultura.
MEHANIZMI APSORPCIJE:
Biljke apsorbuju mangan kao Mn2+. U prisustvu kiseonika prolazi do manganskog stanja Mn3+; on se više ne rastvara i postaje nedostupan. Ovo je ireverzibilna reakcija, pod uticajem kiše ili sabijanja zemljišta. Ovo može zvučati kao paradoks, ali u pravilno isušenim i provetrenim zemljištima, povoljnim za biološke aktivnosti zemljišta i rast bilja, mangan postaje prvi ograničavajući faktor.
INTERAKCIJE, SPECIFIČNOST:
Unosi u zemljište su beskorisni, jer su zemljišni i klimatski uslovi ti koji određuju dostupnost mangana. Zbog toga je neophodno intervenisati folijarnom, uz što veći broj aplikacija.
Zemljišta sa visokim sadržajem granita i peščara su prirodno siromašnija od vulkanskih ili sedimentnih zemljišta. Visok sadržaj organske materije opoboljšava strukturu i negativno utiče na rastvorljivost mangana. Đubrenje zemljišta krečnjakom ima isti efekat. Suvo vreme ne doprinosi prisustvu mangana koji se može apsorbovati. U vlažnim zemljištima, zasićena vodom tokom zimskih meseci, povećana koncentracija mangana identifikuje se plavičastim mrljama.
U ZEMLJIŠTU SE MANGAN MOŽE NAĆI U RAZLIČITIM OBLICIMA:
- Najvažniji su oksidovani, trivalentni ili četvorovalentni oblici, koji su vrlo teško usvojivi: Mn 3+ i Mn 4+ Dvovalentni oblik Mn2+koji kulture mogu usvojiti, apsorbuje se u mineralima gline i organskoj materiji, a takođe se nalazi i u zemljišnom rastvoru.

Tabela osetljivosti

Merač osetljivosti:
  • nutrient very sensible icon

    Veoma

  • nutrient very fairly icon

    Znatno

  • nutrient very moderately icon

    Umereno

Mn
Sugar Beet
Durum Wheat
pšenica
mrkva
Cereals (excepted wheat)
Chicory, endive
Kupus
Oil Seed Rape
Squash, courgette
Fibre flax
lucerka
Corn (silage)
Corn (grain)
dinja
Olives
Leek
Canned peas
Protein peas
Krompir
Grassland
Salad
soja
Tobacco
Paradajz
Suncokret

Tabela osetljivosti& simptomi

Kod žitarica, biljke koje pate od nedostatka mangana razlikuju se celoj parceli. Najteže su pogođena područja na kojima su zemljišta rastresena, a simptomi su vidljivi odmah pored tragova guma traktora. Razlika u boji se jasno vidi, biljke u tragovima guma su tamno zelene, a ostale su svetlo zelene. U vinogradima, na primer, nedostatak dovodi do intranervalna hloroze.

Suficit & potrebe

Višak mangana u zemljištu može negativno uticati na kulture koje rastu u vlažnim zemljištima, ili u kišnim uslovima ili u anaerobnoj sredini.

Da bi se postigao cilj folijarne prihrane, preporučuje se upotreba sulfata, ili bolje oksida, nitrata i karbonata. Mangan prodire u listove za nekoliko dana, što osigurava komplementaciju koja se može obnoviti nekoliko puta tokom faze vegetativnog razvoja. Da bi se ograničio broj primena i obezbedila efikasnost folijarnog đubrenja tokom dovoljno dugog perioda potrebno je pravilno odabrati formulaciju
SADRŽAJ ZEMLJIŠTA:
Iako je veći deo mangana prisutan u zemljištu u obliku oksida, analiza mangana putem ekstraktora EDTA ili DTPA je dobar pokazatelj za potencijal mangana koji se može apsorbovati.
SADRŽAJ ORGANSKE MATERIJE:
Visok sadržaj organske materije prouzrokuje blokadu mangana formiranjem kompleksa mangan/organska materija.
TEKSTURA:
Lake peščane teksture podložne su stalnoj aeraciji, što dovodi do oksidacije mangana. Površinska glina i krečnjak, pored efekta filtriranja sadrže i određenu količinu kalcijuma, što može prouzrokovati blokadu mangana.
KLIMATSKI USLOVI:
Klimatski uslovi imaju snažan uticaj na dostupnost Mn2+. Nedostatak se pogoršava u hladnim i vlažnim uslovima. Niska temperatura zemljišta dalje pojačava fenomen. Uočeno je da se u uslovima jake osvetljenosti smanjuje potreba kultura za manganom. Konačno, u povoljnim uslovima rasta, aeracije i vlažnosti, mangan se oksidira i više se ne može apsorbovati.
pH VREDNOST:
pH vrednost sredine snažno određuje dostupnost mangana. U uslovima kada je pH<6 rizik od nedostatka mangana je nizak. Ukoliko se pH poveća za jednu jedinicu, količina usvojivog Mn2+se umanjuje sto puta. Kod pH vrednosti od 7 i više trivalentni oblici predstavlja većinu, a rizik od nedostatka je povišen. Međutim, u veoma kiselim i manganom bogatim zemljištima, element može postati toksičan. Često đubrenje zemljišta krečnjakom izaziva blokadu mangana, usled povećanja pH vrednosti.